Девета заповест: Не сведочи лажно
Девета заповест је једна од десет заповести које се налазе у Библији. У њему стоји да не треба лажно сведочити против свог ближњег. Ова заповест је важан подсетник да увек будемо искрени и поштени у нашим односима са другима.
Искреност је кључна компонента сваке успешне везе, а ова заповест служи као подсетник да увек будемо искрени и истинити. Такође служи као упозорење против оговарања, ширења гласина и других облика непоштења.Последице лагања
Лаж може имати озбиљне последице, како за особу која лаже, тако и за оне које лажу. То може оштетити односе, створити неповерење и довести до правних последица. Важно је запамтити да чак и мале лажи могу имати велики утицај, и увек је боље бити искрен и истинит.
Предности поштења
Искреност је врлина која је веома цењена у многим културама. То је важан део сваке успешне везе и може довести до већег поверења и разумевања међу људима. Искреност такође води до већег поштовања и може помоћи у стварању складнијег окружења.
Девета заповест служи као важан подсетник да увек будемо искрени и искрени у нашим односима са другима. То је подсетник да размислимо пре него што проговоримо и да увек тежимо да будемо искрени и истинити у својим речима и делима.
Девета заповест гласи:
нећеш поднети лажни сведоци против ближњег твога. ( Екодус 20:16)
Ова заповест је донекле необична међу онима које су наводно дали Јеврејима: док су друге заповести вероватно имале краће верзије које су касније додате, ова има нешто дужи формат који већина данашњих хришћана обично скраћује. Већину времена када га људи цитирају или наводе, користе само првих шест речи: Не сведочи лажно.
Изостављање краја, 'против ближњег', није нужно проблем, али избегава тешка питања о томе ко се квалификује као комшија, а ко не. Могло би се, на пример, уверљиво тврдити да се само једни рођаци, истоверници или сународници квалификују каокомшије, оправдавајући тако лажно сведочење против несродника, људи другачијег религија , људи друге нације, или људи друге националности.
Затим се поставља питање шта би лажно сведочење требало да подразумева.
Шта је лажни сведок?
Чини се да је концепт 'лажног сведока' првобитно имао за циљ да забрани ништа више од лагања на суду. За старе Јевреје, свако ко је ухваћен у лажи током њиховог сведочења могао је бити приморан да се подвргне било којој казни која би била изречена оптуженом – чак и смрти. Мора се имати на уму да тадашњи правни систем није садржавао функцију званичног државног тужиоца. У ствари, свако ко је иступио да некога оптужи за злочин и сведочи против њега, служио је као тужилац за народ.
Такво схватање данас је дефинитивно прихваћено, али само у контексту много ширег читања које види забрану свих облика лагања. Ово није сасвим неразумно, и већина људи ће се сложити да је лагање погрешно, али у исто време већина људи ће се такође сложити да могу постојати околности у којима је лагање прикладна или чак неопходна ствар. То, међутим, Девета не би дозволила заповест јер је формулисан на апсолутан начин који не дозвољава изузетке, без обзира на околности или последице.
У исто време, међутим, било би много теже изнаћи ситуације у којима је не само прихватљиво, већ можда чак и пожељно, лагати на суду, а то би учинило апсолутну формулацију заповести мањи проблем. Стога би изгледало као да би ограничено читање Девете заповести могло бити оправданије од ширег читања, јер би било немогуће и можда неразумно покушати да се прати шире.
Неки хришћани покушали да прошире делокруг ове заповести да обухвате чак и више од широког читања изнад. Они су, на пример, тврдили да се понашање попут оговарања и хвалисања квалификује као лажно сведочење против свог ближњег. Забране таквих дела могу бити праведне, али је тешко видети како оне разумно могу потпасти под ову заповест. Трачеви могу бити против суседа, али ако су истинити, тешко да могу бити лажни. Хвалисање може бити лажно, али у већини случајева не би било против суседа.
Овакви покушаји да се прошири дефиниција 'лажног сведока' изгледају као покушаји да се наметну апсолутна забрана непожељног понашања без потребе да се уложи напор да се такве забране истински оправдају. Десет заповести имају 'печат одобрења' од Бога, на крају крајева, тако да проширење онога што заповест покрива може изгледати као привлачнији и делотворнији приступ од забране понашања пуким законима и правилима које је направио човек.
