Поуке из Кур'ана у вези оговарања и оговарања

Кур'ан је пун поука о оговарању и оговарању. Учи нас да су ова понашања грешна и да их треба избегавати. Оговарање и оговарање су облици клевете и могу довести до нарушених односа и повређених осећања. Кур'ан нас упозорава да оваква понашања могу довести до озбиљних посљедица и да требамо настојати да будемо љубазни и поштовани једни према другима.

Кур'ан нас учи да су оговарање и оговарање облици харам (забрањено) понашање. Грех је ширити гласине и лажи о некоме, и говорити лоше о њему иза леђа. Кур'ан нас такође упозорава да оваква понашања могу довести до озбиљних последица, као што су прекинути односи и повређена осећања.

Кур'ан нас такође учи да треба да се трудимо да будемо љубазни и поштовани једни према другима. Не треба да говоримо лоше о другима и увек треба да тежимо да градимо мостове између људи, а не да их рушимо. Такође треба да се трудимо да праштамо и разумемо друге, и да будемо стрпљиви и толерантни према њиховим грешкама.

Кур'ан нас такође учи да треба да тежимо да будемо искрени и истинити у свом говору. Не треба да ширимо гласине или лажи, и увек треба да тежимо да говоримо истину на начин поштовања.

Све у свему, Кур'ан нас учи да су оговарање и оговарање грешно понашање које може довести до озбиљних последица. Треба да се трудимо да будемо љубазни и поштовани једни према другима, и да говоримо истину на начин поштовања. Следећи ова учења, можемо осигурати да наши односи остану јаки и да се наше речи не користе да повредимо друге.

Вера нас позива да извучемо оно најбоље у себи и другима. Поступање према другим људима са интегритетом и поштовањем је знак верника. Муслиману није дозвољено да шири гласине, оговара или се упушта у клевете о другој особи.

Учење Кур'ана

Ислам учи вернике да потврђују своје изворе, а не да се упуштају у нагађања. Више пута у Кур'ан , муслимани се упозоравају на грехе језика.

„Немојте се бавити стварима о којима немате знања. Заиста, ваш слух, вид и срце - сви ће они бити позвани на одговорност' (Кур'ан 17:36).

„Зашто верници, кад год се чује таква [гласина], не мисле најбоље једни о другима и не кажу: „Ово је очигледна лаж“? . . . Када то узмете својим језицима, изговарајући устима нешто о чему немате знања, сматрате да је то лака ствар. Док је то у Божјим очима страшна ствар!' (Кур'ан 24: 12-15).

'О ви који верујете! Ако вам дође зао са вестима, сазнајте истину, да не бисте нехотице наудили људима, и да се после тога покајете за оно што сте учинили (Кур'ан 49:6).

'О ви који верујете! Нека се неки међу вама не смеју другима; може бити да су (потоњи) бољи од (првих). Нити нека се неке жене смеју другима; може бити да су (други су бољи од (првих). Нити клеветати, нити бити саркастични једни према другима, нити називати једни друге (увредљивим) надимцима. Лоше изгледа је име које означава злоћу, (за једног) након што је поверовао. А они који не одустају, (заиста) чине погрешно.

О ви који верујете! Избегавајте сумњу што је више могуће, јер сумња је у неким случајевима грех. И не шпијунирају једни друге иза њихових леђа. Да ли би неко од вас желео да једе месо његовог мртвог брата? Не, ти би се мрзио... Али бојте се Аллаха. Јер Аллах се често враћа, Милостиви је (Кур'ан 49:11-12).

Ова буквална дефиниција речи „заклети“ је нешто о чему често не размишљамо, али је приметно да је Кур'ан сматра неукусном као и стварни чин канибализма.

Учење пророка Мухамеда

Као узор и пример за муслимане, Пророк Мухамед је навео многе примере из свог живота о томе како се носити са злима оговарања и клеветања. Почео је тако што је дефинисао ове појмове:

Пророк Мухамед је једном упитао своје следбенике: „Знате ли шта је клеветање?“ Они су рекли: 'Аллах и Његов Посланик најбоље знају.' Наставио је: „Рећи нешто о свом брату што му се не свиђа. Неко је тада упитао: „Шта ако је истина оно што кажем о свом брату?“ Пророк Мухамед је одговорио: „Ако је оно што кажете истина, онда сте га окривили, а ако није истина, онда сте га оклеветали.

Једном је једна особа питала пророка Мухамеда за опис какво добро дело би га увело у рај и удаљило од пакла. Посланик Мухамед је почео да дели са њим списак многих добрих дела, а затим је рекао: 'Да ли да те обавестим о основама свега тога?' Ухватио се за свој језик и рекао: 'Уздржавајте се од овога.' Изненађен, испитаник је узвикнуо: 'О, Аллахов Посланиче! Да ли имамо задатак за ствари које говоримо?' Пророк Мухамед је одговорио: 'Да ли ишта руши људе безглаво у пакао, више од жетве њихових језика?'

Како избећи трачеве и клевете

Ова упутства могу изгледати очигледна, али узмите у обзир како клеветање и оговарање остају главни узроци разарања личних односа. То уништава пријатељства и породице и подстиче неповерење међу члановима заједнице. Ислам нас води како да се носимо са нашом људском склоношћу ка оговарању и клевању:

• Препознајте то Аллах све види и зна , док је наше сопствено разумевање и поглед ограничен.
• Схватите да нико није савршен; свима нам на неки начин недостаје.
• Схватите да шејтан настоји да подстакне сумњу и неповерење међу верницима.
• Говори добро или ћути. Посланик Мухамед, а.с., је рекао: „Човек се може веома улепшати са две навике – добрим манирима и дугим ћутањем. Другом приликом је рекао: „Нека онај ко вјерује у Аллаха и у онај свијет нека изговори добре ријечи или нека ћути.
• Ако чујете гласину о нечијој несрећи, тежите саосећању радије него да наставите са оговарањем. Подсети друге да не оговарају, а ако не слушају, оду. Аллах је похвалио такву акцију у Курану: 'Ако чују трачеве, они одлазе' (Куран 28:55).
• Избегавајте шпијунирање. Шпијунирање подстиче трговину тајнама и дезинформацијама и ствара климу неповерења.
• Тражите изговоре за друге. Ако особа учини нешто за шта мислите да је на неки начин погрешно, покушајте да сагледате ситуацију из угла друге особе. Ако то урадимо, мање је вероватно да ћемо се задржати на негативном и настојати да о томе разговарамо са другима.
• Покајте се Аллаху за све грешке које направите и тражите опроштај од особе коју сте повредили.

Изузеци

Можда постоје ситуације у којима се прича мора поделити, чак и ако је болна. Муслимански научници су описали шест ситуација у којима је оправдано делити трачеве:

• При подношењу притужбе судији на учињену неправду, да би неко повратио своја права.
• Тражити помоћ која ће спречити особу да настави да чини одређени грех.
• Тражити савет од муслиманског учењака о томе да ли је одређена радња дозвољена или недозвољена. У овом случају, може се поменути одређена ситуација без навођења имена, како би се добио суд о томе.
• За идентификацију одређене особе.
• Ако неко јавно изјави своје грехе, отворено, нема штете да се о томе говори.
• Да упозори друге на одређену особу. На пример, обавеза нам је да упозоримо друге на особу за коју се зна да вара или краде.