Свети Јефрем Сирин, ђакон и Учитељ Цркве
Свети Јефрем Сирин, ђакон и Учитељ Цркве, био је познати теолог и песник ИВ века. Познат је по својим плодним списима и утицају на развој хришћанске теологије. Упамћен је по својим химнама, које се и данас певају у Источној православној цркви. Остао је упамћен и по својим богословским делима, која се и данас проучавају и расправљају у Цркви.
Свети Јефрем је рођен у Нисибису у Месопотамији 306. године. Школовао се у Едесској школи и рукоположен за ђакона у Едесској цркви. Био је плодан писац, произвео је многа теолошка дела, поезију и химне. Најпознатији је по својим богословска дела , који обухватају коментаре на Библију, расправе о хришћанској доктрини и радове о поштовању светаца. Упамћен је и по својим химнама, које се и данас певају у Источној православној цркви.
Свети Јефрем је упамћен као а Доктор Цркве . Одликован је за допринос развоју хришћанске теологије и за своје плодне списе. Његова дела се и данас проучавају и расправљају у Цркви. Упамћен је по својим химнама, које се и данас певају у Источној православној цркви. Остао је упамћен и по својим богословским делима, која се и данас проучавају и расправљају у Цркви.
Свети Јефрем Сирин, ђакон и учитељ Цркве, упамћен је по доприносу развоју хришћанске теологије и по плодним списима. Почаствован је за своја теолошка дела, химне и коментаре на Библију. Он је упамћен као доктор Цркве и о њему се и данас у Цркви проучава и расправља.
Свети Јефрем Сирин рођен је негде око 306. или 307. године у Нисибису, граду који говори сиријски и који се налази у југоисточном делу данашње Турске. У то време хришћанска црква је патила од прогона римског цара Диоклецијана. Дуго се веровало да је Јефремов отац био пагански свештеник, али докази из Ефремових списа сугеришу да су оба његова родитеља можда били хришћани, тако да се његов отац можда преобратио касније у животу.
Брзи чињенице
- Дан поста: 9. јуна
- Врста празника: Опциони Меморијал
- Датуми: ц. 306 или 307 (Нисибис, у данашњој Турској) - 9. јун 373 (Едеса)
- Покровитељ: духовни директори; духовних вођа
- Канонизација: акламацијом, врло брзо након његове смрти; прогласио а Доктор Цркве од папе Бенедикта КСВ 5. октобра 1920. године
- Молитве: Молитва Светог Јефрема Сирина, Похвална молитва Пресветој Богородици (написао свети Јефрем)
Житије светог Јефрема
Рођен око 306. или 307. године, Свети Јефрем је проживео нека од најбурнијих времена у раној Цркви. Јереси, посебно аријанство, су биле махом; Црква се суочила са прогоном; а без Христовог обећања да га врата пакла неће надвладати, Црква можда не би опстала.
Јефрем је крштен око 18 година, а можда је и био заређен ђакон у исто време. Као ђакон, Свети Јефрем је помагао свештеницима у обезбеђивању хране и друге помоћи сиромашнима и у проповедању Јеванђеља, а његово најефикасније оруђе за помоћ хришћанима да разумеју праву веру биле су стотине дубоко теолошких химни и библијских коментара које је саставио. Немају сви хришћани времена или могућности да дубински проучавају теологију, али сви хришћани се придружују богослужењу, па чак и деца могу лако да науче теолошки богате химне. За свог живота, Ефрем је можда написао чак три милиона редова, а 400 његових химни још увек постоји. Јефремова химнографија му је донела титулу „Харфа Духа“.
Упркос томе што се у православној иконографији обично приказује као монах, у Јефремовим списима или у савременим референцама нема ничега што би сугерисало да је он то заправо био. Заиста, египатско монаштво није стигло до северних граница Сирије и Месопотамије све до последњих деценија четвртог века, непосредно пре Јефремове смрти 373. године. Јефрем је, по сопственом сведочењу, био подвижник, а највероватније представник сиријског хришћанина. дисциплина у којој би и мушкарци и жене, у време свог крштења, полагали вечни завет невиности. Касније неразумевање ове праксе можда је довело до закључка да је Јефрем био монах.
Ширење вере кроз песму
Бежећи на запад од Персијанаца, који су пустошили Турску, Јефрем се 363. године настанио у Едеси, у јужној Турској. Тамо је наставио да пише химне, посебно бранећи учење Никејског сабора против аријанских јеретика, који су били утицајни у Едеси. . Умро је негујући жртве куге 373. године.
У знак признања за достигнуће Светог Јефрема у ширењу вере кроз песму, папа Бенедикт КСВ га је 1920. године прогласио Доктор Цркве , наслов резервисан за мали број мушкараца и жена чији су списи унапредили хришћанску веру.