Исус о плаћању пореза цезару (Марко 12:13-17)

Пролаз од Марко 12:13-17 је важан део Новог завета, јер се у њему говори о питању плаћања пореза Цезару. У овом одломку, Исуса су питали да ли је дозвољено плаћати порез цезару, а он је одговорио: „Дај цезару оно што је ћесарово, а Богу оно што је Божје. Овај одговор је значајан јер показује да се Исус није противио плаћању пореза римској влади, већ да је наглашавао важност давања Богу онога што му припада.

Значај Исусовог одговора

Исусов одговор на питање плаћања пореза цезару значајан је из неколико разлога. Прво, то показује да се Исус није противио идеји плаћања пореза, већ да је наглашавао важност давања Богу онога што му припада. Друго, показује Исусову мудрост и разумевање политичког и верског контекста његовог времена. Коначно, служи као пример Исусове посвећености правди и правичности, јер је био спреман да прихвати порезе које је наметнула римска влада.

Импликације за данас

Импликације Исусовог одговора на питање плаћања пореза Цезару и данас су релевантне. Служи као подсетник да треба да будемо спремни да платимо порез, јер је то важан део одговорног грађанина. Поред тога, служи као подсетник да Богу треба да дамо оно што му припада, јер је то важан део нашег духовног живота. Коначно, служи као пример Исусове посвећености правди и правичности, које треба да се угледамо у нашим животима.

У закључку, одломак из Марка 12:13-17 је важан део Новог завета, јер говори о питању плаћања пореза Цезару. Исусов одговор на питање плаћања пореза ћесару је значајан, јер показује да се он није противио идеји плаћања пореза, већ да је наглашавао важност давања Богу онога што му припада. Импликације Исусовог одговора су и данас релевантне, јер служи као подсетник да треба да будемо спремни да платимо порез и дамо Богу оно што му припада.

• 13 И они су му послали неке од фарисеји и Иродијана, да га ухвати у његовим речима. 14 А кад дођоше, рекоше му: Учитељу, знамо да си истинит и не мариш ни за кога; данак Цезару, или не? 12:15 Да дамо или нећемо? А он, знајући њихово лицемерје, рече им: Зашто ме искушавате? донеси ми један новчић да га видим.

• 16 И донели су га. И рече им: Чији је ово лик и натпис? А они му рекоше: Цезаров. 17 А Исус одговарајући рече им: Дајте ћесару што је ћесарово, а Богу што је Божје. И они су му се чудили.

• Упоредити : Маттхев 22:15-22; Лука 20:20-26

Исус и римска власт

У претходном поглављу Исус је надмашио своје противнике присиљавајући их да изаберу једну од две неприхватљиве опције; овде покушавају да узврате услугу тражећи од Исуса да стане на страну у контроверзи око тога да ли да плаћају порез Риму. Какав год да је одговорио, упао би у невољу са неким.

Овог пута, међутим, „свештеници, књижевници и старешине“ се не појављују сами – они шаљу фарисеје (зликовци из раније у Марку) и иродијане да саплићу Исуса. Присуство Иродијанаца уЈерусалимје радознало, али ово може бити алузија на треће поглавље где су фарисеји и иродијанци описани како планирају да убију Исуса.

За то време многи Јевреји су били у сукобу са римским властима. Многи су желели да успоставе теократију као идеалну јеврејску државу и за њих је сваки нејеврејски владар над Израелом био одвратан пред Богом. Плаћање пореза таквом владару је практично порицало Божји суверенитет над нацијом. Исус није могао приуштити да одбаци ову позицију.

Огорченост Јевреја против римског бирачког пореза и римског мешања у јеврејски живот довела је до једне побуне 6. не под вођством Јуда галилејског. Ово је, заузврат, довело до стварања радикалних јеврејских група које су покренуле још једну побуну од 66. до 70. године н.

С друге стране, римске вође су биле веома осетљиве на све што је изгледало као отпор њиховој владавини. Могли су бити врло толерантни према разним религијама и културама, али само док су прихватали римску власт. Ако је Исус порицао ваљаност плаћања пореза, онда би могао бити предат Римљанима као неко ко подстиче побуну (Иродијанци су били слуге Рима).

Исус избегава замку указујући да је новац део нејеврејске државе и да им се као такав може законито предати — али ово се квалификује само за оне ствари које припадају Нејевреји . Када нешто припада Богу, то треба да се да Богу. Ко се „чудио“ његовом одговору? Можда су то били они који су постављали питање или они који су гледали, зачуђени што је успео да избегне замку, а истовремено је пронашао начин да држи верску лекцију.

Црква и држава

Ово се понекад користило да подржи идеју одвајања цркве од државе јер се сматра да Исус прави разлику између световне и верске власти. У исто време, међутим, Исус не даје никакве назнаке о томе како треба разликовати оно што је ћесарово и оно што је Божје. На крају крајева, не долази све са згодним натписом, па иако је успостављен занимљив принцип, није баш јасно како се тај принцип може применити.

Традиционално хришћанско тумачење, међутим, каже да је Исусова порука да људи буду једнако марљиви у испуњавању својих обавеза према Богу као и у испуњавању својих световних обавеза према држави. Људи напорно раде да плате своје порезе у потпуности и на време јер знају шта ће им се десити ако то не ураде. Мање их размишља о још горим последицама које произилазе из нечињења онога што Бог жели, па их треба подсетити да је Бог подједнако захтеван као и Цезар и да га не треба занемарити. Ово није ласкав приказ Бога.