Разлика између пропаганде и убеђивања
Пропаганда и убеђивање су два облика комуникације која се често мешају један за други. Иако обе имају за циљ да утичу на уверења и поступке публике, постоје јасне разлике између њих.
Пропаганда
Пропаганда је облик комуникације који је дизајниран да утиче на уверења и поступке публике. Често се користи за промовисање одређеног политичког или верског циља. Обично је једностран и у великој мери се ослања на емоције да би поколебао публику. Пропаганда често користи страх, кривицу и друге тактике да би манипулисала публиком.
Убеђивање
С друге стране, убеђивање је облик комуникације који је дизајниран да убеди публику да предузме одређену акцију. За разлику од пропаганде, убеђивање је обично двострано и ослања се на чињенице и доказе да би потврдило своје аргументе. Често се користи за промоцију производа или услуге и обично је суптилнији од пропаганде.
Закључак
Да резимирамо, главна разлика између пропаганде и убеђивања је у томе што је пропаганда једнострана и у великој мери се ослања на емоције, док је убеђивање двострано и ослања се на чињенице и доказе. Пропаганда се често користи за промовисање политичког или верског циља, док се убеђивање често користи за промовисање производа или услуге.
Када већина људи помисли на пропаганду, они имају тенденцију да помисле на плакате и песме које је креирала или уз помоћ владе током рата, али истина је да пропаганда има много ширу примену. То се не односи само на напоре владе да наведе људе да усвоје одређена уверења или ставове, већ се може применити и на начине на које корпорације покушавају да вас натерају да купујете ствари.
Шта је то?
Шта је пропаганда? Уопштено говорећи, можемо означити као „пропаганду“ сваки организовани покушај да се велики број људи убеди у истинитост идеје, вредност производа или прикладност неког става. Пропаганда није облик комуникације који само жели да информише; уместо тога, она је и усмерена (јер често настоји да наведе људе да се понашају на неки начин) и емоционална (јер настоји да услови одређене емоционалне реакције на специфичне ситуације).
Када влада користи медије на организован и смишљен начин да наведе људе да поверују да је рат неопходан за њихову безбедност, то је пропаганда. Када корпорација користи медије на организован и намеран начин да наведе људе да помисле да је нови тип бријача бољи од старог, то је пропаганда. Коначно, ако приватна група користи медије на организован и намеран начин да наведе људе да заузму негативан став према одређеној групи људи, то је такође пропаганда.
Сврха
Неко би се могао запитати у чему је разлика између пропаганде и аргумената уопште – на крају крајева, није ли аргумент осмишљен да утврди истинитост неке тврдње и тако, барем имплицитно, наведе људе да прихвате истинитост те тврдње? Кључна разлика је у томе што је аргумент осмишљен да утврди истинитост тврдње, док је пропаганда осмишљена да шири усвајање идеје, без обзира на њену истинитост и увек на једностран начин.
Имајте на уму, међутим, да једноставно означавање нечега као „пропаганда“ не говори аутоматски ништа о истини, вредности или прикладности онога што се „продаје“. Користећи наведене примере, можда је тачно да је рат неопходан, нови бријач је бољи, а људи не би требало да имају позитиван став према одабраним групама. Не постоји ништа о „пропаганди“ што захтева да се она користи у лажне или обмањујуће сврхе. Примери пропагандних средстава која се користе за добро могу бити програми великих размера за обесхрабривање вожње у пијаном стању или за убеђивање људи да се региструју за гласање.
Перцепција
Зашто онда постоји општа перцепција да је пропаганда лоша? Будући да се пропаганда бави ширењем усвајања идеје без обзира на њену истинитост, много је већа вероватноћа да ће људи на њу гледати скептично. Људима је стало до истине и мисле да би и други требали. Ако верују да нека организација гура агенду без обзира на истину, имаће негативну реакцију.
Поред тога, морамо имати на уму да се пропаганда доста користи у обмањујуће сврхе. Толико је уобичајено да пропаганда чини заблуде, упушта се у искривљавање и да је пуна многих других грешака да је веома тешко замислити да пропаганда никада не буде таква. У ствари, пропаганда често најбоље функционише када не успемо да веома пажљиво резонујемо о поруци. У данашњем свету, сви смо бомбардовани са толико порука и толико информација да је примамљиво користити менталне пречице да бисмо све то обрађивали на било који начин. Ипак, менталне пречице које заобилазе критичнерасуђивањесу управо оне које дозвољавају пропагандним порукама да утичу на наша уверења и ставове, а да то не схватамо.
Ипак, пошто је веза аутоматска, не можемо замислити да означавање нечега као пропаганде, дакле, говори било шта о закључцима које нуди. Штавише, пошто је термин „пропаганда“ емоционално набијена ознака, ниједна критика пропаганде не би требало да почиње са том ознаком. Уместо тога, боље је прво обезбедити а критика а затим, након што су аргументи оповргнути или демонтирани, истаћи да се то квалификовало као вид пропаганде.