Аријати (стихови) из Кур'ана о клањачкој молитви

Кур'ан је света књига ислама и пун је учења и упутстава за вјернике. Једно од најважнијих учења је оно о молитви ничице, које се помиње у неколико Аријати (стихови) из Кур'ана. Ови стихови су важан подсетник за муслимане да се сете да се моле и да буду свесни своје вере.

Значење клањачке молитве

Молитва сеџде је облик молитве у којој клањач клечи и клања се до земље у знак покорности Аллаху. То је начин изражавања понизности и поштовања према Богу и важан је део исламског обожавања.

Важност клањања молитве

Намаз сеџде је важан део исламског богослужења и помиње се у неколико Аријати (стихови) из Кур'ана. Ови стихови подсјећају муслимане на важност молитве и потребу да буду свјесни своје вјере. Ајети такође наглашавају важност понизности и поштовања када се моли Аллаху.

Аријати (стихови) из Кур'ана о клањачкој молитви

У наставку су неке од Аријати (стихови) из Кур'ана о намазу сеџде:

• „А када завршите своју молитву, сетите се Аллаха стојећи, седећи и [лежећи] на боку.” (Куран 4:103)
• „И клањајте Аллаху у молитви.” (Куран 22:77)
• „И тражите помоћ кроз стрпљење и молитву, и заиста, тешко је осим за понизно покорне [Аллаху].“ (Куран 2:45)
• „А онима који су вјеровали и чинили добра дјела – Ми ћемо им сигурно додијелити Џеннет [на ахирету] испод којег теку ријеке, у којем они вјечно бораве.” (Куран 4:57)

Ове Аријати (стихови) из Кур'ана о молитви сеџди важан су подсјетник за муслимане да се сете да се моле и да пазе на своју вјеру. Они наглашавају важност понизности и поштовања када се моле Алаху и подсећају нас на награду вере и послушности.

За муслимане, клањање и клањање Аллаху неколико пута дневно током свакодневна молитва је кључни елемент њихове вере. Има петнаест стихова у Куран који хвале оне који 'клањају Аллаху'. За муслимане, показивање понизност према Аллаху на тај начин је оно што одваја вернике од неверника. Када читају доле наведене стихове, муслимани треба да направе додатну сеџду како би показали спремност да се понизе пред Аллахом. Овај чин је познат као'сајдат ал-тилаавах'(прострација рецитације).

Тхе Посланик Мухамед је рекао да 'Када Адемов син (тј. људска бића) изговори ајет сеџде и клања се, Сотона се повлачи, плачући и говорећи: 'Тешко мени... Адемовом сину је наређено да клања и он је клањао, па ће Џеннет бити његов; Наређено ми је да клањам, а ја сам то одбио, па је пакао мој.''

Правилна пракса за муслимане који читају стихове

• Приликом читања стихова или слушања рецитације , препоручује се клањање (учинитисујоод) једном након читања једног од ових стихова. Међутим, то није обавеза и није грех изоставити ову праксу.
• Када се моли при читању таквог стиха, обожавалац треба да изговори 'Аллаху Акбар' и пређе директно од стајања до сеџде, без клањања између. После једногсујоод, клањач каже, 'Аллаху Акбар', устаје и наставља молитву. Ако се моли иза ан имам , требало би само да направитесујоод ал-тилаавахако имам тако.
• Када слушате или читате Кур'ан ван молитве, треба рећи ' Аллаху Акбар ' и једноставно клекните на под и направитесујоодкада дође до једног од ових стихова. Према већини научних мишљења, није неопходно бити у а стањевуду , окренут према кибла , или потпуно/скромно обучени за ову сеџду, као што је потребно за молитву. Међутим, препоручљиво је третирати ову сеџду са истим нивоом поштовања и понизности.

За које стихове треба да направимоСајдах ал-Тилаава?

Локације ових стихова су означене у арапском тексту Курана ( мус-хаф ) са симболом у облику а михраб . Петнаест стихова су:

Заиста, они који су са вашим Господом (анђели) никада нису превише поносни да чине ибадет Њему, али они величају Његову хвалу и прострт пред њим. (Куран 7:206)
И Аллаху (Једином) пада сеџду ко је на небесима и на земљи, вољно или невољно, а тако и њихове сенке ујутру и поподне. (Куран 13:15)
И Аллаху прострт све што је на небесима и све што је на земљи, од живих покретних створења и анђела, и они се не поносе. (Куран 16:49)
Реци (О Мухаммеде): Вјеруј у њега (Куран) или не вјеруј. Заиста! Они којима је пре тога дато знање, када им се оно чита, понизно падају ничице сеџду . (Куран 17:107)
... Када су им рецитовани ајети Свемилосног (Аллаха), они су пали клањајући се и плач“. (Куран 19:58)
Не види се то Аллаху клања се шта год је на небесима и шта год је на земљи, и сунце, месец, звезде, планине, дрвеће, сва жива бића и многи људи? (Куран 22:18)
О ви који верујете! Поклоните се и прострт себе, и обожавајте свог Господа и чините добро да бисте били успешни. (Куран 22:77) *Овај ајет се оспорава као ајет одпростртод стране неких научника. Постоје непотврђени извештаји које су рани муслимани далисујооду овом стиху, али други наводе недостатак доказа. Дакле, неки научници то рачунају док други не.
А кад им се каже: ‘ Прострат Милостивом (Аллаху)!’ Они говоре: ‘А шта је Најмилосрднији? Хоћемо ли упасти сеџду на оно што нам ти (О Мухаммеде) заповедаш?’ И то само повећава одбојност у њима.” (Куран 25:60)
Сотона им је забранио Аллахов пут, тако да не обожавају ( прострт пре) Аллах, који износи на видело оно што је скривено на небесима и на земљи, и зна шта кријеш и шта откриваш. (Куран 27:25)
У знаке Наше верују само они, који кад се на њих сете падају прострт , и славе Хвалу Господа свога, а не горде се. (Куран 32:15)
… И Давуд (пророк Давид) је погодио да смо га искушали и тражио је опрост од свог Господара, па је пао прострт и обратио се (Аллаху) у покајању. (Куран 38:24)
А међу знацима Његовим су ноћ и дан, и сунце и месец. Немој прострт на сунце или на месец, али прострт Ономе који их је створио, ако Га (заиста) обожавате.” (Куран 41:37)
Па упадни доле сеџду Аллаху, и обожавајте Њега (Самога). (Куран 53:62)
А када им се учи Куран, они не падају прострт . (Куран 84:21)
… Пасти прострт и приближи се Аллаху! (Куран 96:19)