Како се Сатана посматра у јудаизму
Сатана је фигура у јудаизму на коју се гледа као на силу зла. Он је противник Бога и сматра се извором свих зала и патњи у свету. У хебрејској Библији, Сатана се помиње као „противник“ или „тужилац“ и представља лик искушења и уништења. Такође је познат као „Принц таме“ и верује се да је анђео Божји који се побунио против њега.
Сатана у јеврејским веровањима
У јеврејским веровањима, Сатана се види као моћна и опасна сила која непрестано покушава да одведе људе од Бога у грех. Верује се да је он извор свих зала и патње у свету. На њега се гледа и као на кушача који покушава да одведе људе од Божјег пута.
Сатана у јеврејској књижевности
Сатана је истакнута личност у јеврејској књижевности која се појављује у Библији, Талмуду и другим јеврејским текстовима. У Библији је Сатана приказан као моћна и опасна сила која непрестано покушава да одведе људе од Бога у грех. На њега се гледа и као на кушача који покушава да одведе људе од Божјег пута.
Закључак
У јудаизму, Сатана се посматра као моћна и опасна сила која непрестано покушава да одведе људе од Бога у грех. На њега се гледа као на извор свега зла и патње у свету и истакнута је личност у јеврејској књижевности. Сатана је лик искушења и уништења и верује се да је анђео Божји који се побунио против њега.
Сатана је лик који се појављује у системима веровања многе религије , укључујући хришћанство и Ислам . У јудаизму „сатана“ није живо биће, већ метафора за злу склоност –иетзер хара– који постоји у сваком човеку и мами нас да погрешимо.
Сатана као метафора за Иетзер Хару
Хебрејска реч „сатана“ (שטן) преводи се као „противник“ и долази од хебрејског глагола који значи „супротставити се“ или „ометати“.
У јеврејској мисли, једна од ствари против којих се Јевреји свакодневно боре је 'зла склоност', такође позната каоиетзер хара(Стварање зла, из Постанка 6:5). Тхеиетзер хараније сила или биће, већ се односи на урођену способност човечанства да чини зло у свету. Међутим, употреба термина сатана за описивање овог импулса није баш уобичајена. С друге стране, 'добра склоност' се називаиетзер ха'тов(стварање добра).
Референце на 'сатану' могу се наћи у неким православним и конзервативним молитвеницима, али се на њих гледа као на симболичне описе једног аспекта људске природе.
Сатана као осећајно биће
Сатана се као право биће појављује само два пута у целини хебрејска Библија , у Књизи о Јову и у књизи Захарије (3:1–2). У оба ова случаја, термин који се појављује јеха' сатана, сахабудући да је одређени члан 'тхе'. Ово треба да покаже да се терминологија односи на биће. Међутим, ово биће се у великој мери разликује од лика који се налази у хришћанској или исламској мисли познатог као Сатана или Ђаво.
У књизи о Јову, Сатана је приказан као противник који исмејава побожност праведника по имену Јов (איוב, на хебрејском се зове Иов). Он каже Богу да је једини разлог зашто је Јов тако религиозан тај што му је Бог дао живот испуњен благословима.
„Али положи руку своју на све што има, и проклеће те у лице“ (Јов 1:11).
Бог прихвата Сатанину опкладу и дозвољава сотони да на Јова нанесе све врсте недаћа: његови синови и кћери умиру, он губи своје богатство, болује од болних чирева. Ипак, иако људи говоре Јову да проклиње Бога, он одбија. У целој књизи Јов захтева да му Бог каже зашто му се дешавају све ове ужасне ствари, али Бог не одговара до поглавља 38 и 39.
'Где си био када сам успоставио свет?' Бог пита Јова: „Реци ми, ако толико знаш“ (Јов 38:3-4).
Јов је понижен и признаје да је говорио о стварима које не разуме.
Књига о Јову се бори са тешким питањем зашто Бог допушта зло у свету. То је једина књига у хебрејској Библији која помиње 'сотону' као живо биће. Идеја о сатани као о бићу са доминацијом над метафизичким подручјем никада није ухваћена у јудаизму.
Друге референце на Сатану у Танаху
Постоји осам других референци на сатану у хебрејски канон , укључујући две које користе терминологију као глагол и остале које користе термин да упућују на „противника“ или „препреку“.
Глаголски облик:
- Бројеви 22:22 = анђео Господњи је послан 'сотони' Валааму, што значи да га осујети на његовом путовању
- Бројеви 22:32 = поново се користи као глагол, што значи 'спречити' Валама
Именички облик:
- 1. Самуилова 29:4 = говори о томе да је Давид постао 'противник' против Филистејаца у рату
- 2 Самуилова 19:23 = односи се на то да Серујини синови постају 'спрека' Давиду
- 1. Краљевима 5:18 = Соломон пише Хираму извештавајући да нема 'противника'
- 1. Краљевима 11:14 = 'И Господ је подигао 'противника' против Соломона, Адада, Едомца; био је из краљевске лозе у Едому.'
- 1. Краљевима 11:23 = 'И Бог је подигао против (Давида) 'противника', Резона, Елијадиног сина, који је побегао од Ададезера, краља Собе, свог господара.'
- 1. Краљевима 11:25 = 'И (Резон) је био 'противник' Израелу свих Соломонових дана са злом које је нанео Хадад, и он је мрзео Израел и владао Арамом.'
- Псалам 109:6 = 'Поставите злог човека над њим, и нека му 'противник' стоји с десне стране.'
- 1. Летописа 21:1 = 'Сатана је устао на Израел и подстакао је Давида да уброји Израел.')
У закључку, јудаизам је толико строго монотеистички да су рабини одолели искушењу да ауторитетом окарактеришу било кога осим Бога. Уместо тога, Бог је творац и добра и зла, и на човечанству је да изабере којим путем да следи.
